Za razliku od voćnih, biljni likeri nastaju maceracijom ili destilacijom mešavine bilja, korenja, kora drveta, cvetova i začina u alkoholu. Rezultat je piće duboke arome, često gorkasto-slatkog ukusa i kompleksnog mirisa. Karakteristike biljnih likera:

• 🌿Složen miris i ukus – rezultat pažljivo odabrane kombinacije od 10 do preko 100 biljaka
• 🌿Balans gorkog i slatkog – idealan za digestiv, često posle jela
• 🌿Viši sadržaj alkohola – obično od 25% do 45%, kod nekih i više
• 🌿Tradicionalno se koristi i u lekovite svrhe – podstiče varenje, smanjuje nadimanje i umiruje želudac
• 🌿Tajni recepti – mnoge poznate marke čuvaju tačan sastav bilja vekovima

Biljni likeri su nastali u manastirskim apotekama Evrope između 11. i 16. veka. Monasi su tada mešali alkohol sa lekovitim biljem — ne radi uživanja, već radi terapeutskog dejstva. Najpoznatiji primer je Chartreuse, koji su prvi počeli da prave kartuzijanski monasi u Francuskoj oko 1605. godine prema rukopisu sa više od 130 biljaka. Kasnije, kako se medicina razvijala, biljni likeri su polako postajali pića za uživanje, a ne lekovi. U 19. veku počinje njihova komercijalna proizvodnja i širenje po Evropi — od Alpa i Bavarske, do Apenina i Balkana. Na našim prostorima, najpoznatiji biljni liker je Pelinkovac, koji potiče iz regiona Dalmacije i Istre, a postao je nacionalni simbol mnogih balkanskih zemalja.

Proces proizvodnje biljnih likera je složeniji od voćnih i uključuje više faza:

• 1.Priprema biljnog materijala – suvo ili sveže bilje se pažljivo meri i melje
• 2.Maceracija u alkoholu – alkohol (najčešće 70–96%) izvlači eterična ulja, mirise i aktivne supstance. Trajanje maceracije: od nekoliko dana do više nedelja
• 3.Filtracija i mešanje sa sirupom – dodaje se šećer, med ili karamel za balans
• 4.Odmor i sazrevanje – često se liker ostavlja da stoji 3–6 meseci, a kod premium varijanti i godinama

Postoje tri osnovne grupe:

• •Gorki biljni likeri – poput Pelinkovca, Jägermeistera, Ferneta
• •Slatki biljni likeri – kao što su Chartreuse žuti ili Strega
• •Aromatični digestivi – poput Benedictine ili Amaro Montenegro

• ✓Bilje mora biti čisto, suvo i provereno porekla
• ✓Koristiti neutralan alkohol da ne prikriva biljne arome
• ✓Poželjno je kombinovati gorko bilje (pelin, kantarion) sa mirisnim biljem (nana, matičnjak)
• ✓Liker treba odležati najmanje 2 meseca pre konzumacije

Biljni likeri su spoj tradicije, alhemije i prirode. Svaka boca krije tajnu recepturu i stotinama godina usavršavan balans između gorčine, slatkoće i arome. Od monaških apoteka do modernih barova, biljni likeri i dalje zauzimaju posebno mesto — bilo kao lek, ritual ili umetnost u čaši. Danas su dostupni u raznim varijantama — od blagih digestiva do izuzetno jakih gorkih likera — i svaki od njih nosi deo istorije i prirode u sebi.